Tekst koji ovde analiziramo nalazi se u delu Otkrivenja koji opisuje peti od sedam pečata.

Oni koji su proučavali pečate zaključili su da pečati opisuju hrišćansku istoriju od apostola do Hristovog drugog dolaska, tj. sedam perioda hrišćanske istorije. Prvi pečat je crkva u vreme prve generacije apostola; drugi, predstavljen crvenim konjem, jeste vreme progonstva u Rimskom carstvu; treći pečat je crni konj, vreme Konstantina, kada su zablude i praznoverje ušli u Crkvu; četvrti konj i četvrti pečat je period srednjeg veka – to je konj smrti i mučenja Božijeg naroda.

Potom sledi tekst koji ćemo sada proučavati, i koji govori o petom pečatu.

Otkrivenje 6,9-11: „I kad otvori peti pečat, vidjeh pod oltarom duše pobijenih za riječ Božiju i za svjedočanstvo koje imahu. I povikaše glasom velikim govoreći: dokle, gospodaru sveti i istiniti! ne sudiš i ne kaješ krvi naše na onima koji žive na zemlji? I dane biše svakome od njih haljine bijele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.“

Peti pečat opisuje mučenike Hristove koji su ubijeni tokom drugog i petog pečata. Mučenici viču Bogu ispod oltara jer su poklani u ovim progonstvima.

Imamo nekoliko pitanja:

1) kad se dešava ova scena? Već smo dali kontekst.

2) koji je ovo oltar?

3) zašto su ubijeni?

4) zašto su vikali i molili Boga?

5) šta su te bele haljine?

6) zašto im je rečeno da malo počinu dok i druge ne pobiju?

7) da li postoji još jedna grupa mučenika?

8) kada će Bogu uslišiti molbe ovih mučenika?

Da bismo razumeli ovaj vapaj ispod oltara, vratimo se na

Postanje 4,3-4: „A poslije nekoga vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskoga; a Avelj prinese od prvina stada svojega i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos; a na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajini rasrdi

veoma, i lice mu se promijeni. Tada reče Gospod Kajinu: što se srdiš? što li ti se lice promijeni? Nećeš li biti mio kad dobro činiš? a kad ne činiš dobro, grijeh je pred vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji.“

Ovde se govori o Kainu i Avelju.

Bog je rekao da ljudi prinose krvne žrtve koje simbolišu spasitelja, ali Kain to nije učinio nego je prineo biljke.

Početni sukob između braće govori o poslušnosti Bogu i bogosluženju.

Božiji blagoslov nad Aveljevom žrtvom razljutio je Kaina. Sada se on koji praktikuje lažno bogosluženje ljuti se na onoga ko je pravedan.

„Poslije govoraše Kajin s Aveljem bratom svojim. Ali kad bijahu u polju, skoči Kajin na Avelja brata svojega, i ubi ga.“ (stih 8)

Primetite da je neposlušni ubio poslušnog, koji praktikuje pravo bogosluženje; nepravedni ubija pravednoga.

Jevrejima 11,4 kaže: „“Vjerom prinese Avelj Bogu veću žrtvu nego Kain, kroz koju [žrtvu] dobi svjedočanstvo da je pravednik, kada Bog posvjedoči za dare njegove; i kroz nju [žrtvu] on mrtav još govori.“

A Kain?

1. Jn. 3,12: „Ne kao što Kain bješe od nečastivoga i zakla brata svojega. I za koji ga uzrok zakla? Jer djela njegova bijahu zla, a brata mu pravedna.“

Da li je u ovoj priči počinjena velika nepravda? Da, pravednik je ubijen, a nepravedan je nastavio da živi. Velika nepravda je ovde u pitanju.

Da li Aveljeva krv traži osvetu? I te kako.

Postanje 4,10: A Bog reče: šta učini? glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni.“

Šta to znači? To je poziv na osvetu i pravdu. Krv zove da se nepravda ispravi.

Evo još jednog starozavetnog teksta o dušama koje viču.

Koji je oltar u pitanju? U izveštaju o Kainu i avelju se ne pominje oltar, ali se to podrazumeva.

U Svetinji su bila dva oltara, žrtveni i kadioni. Koji se pominje u tekstu o petom pečatu?

Pogledajmo sada

3. Mojsijevu 4,7: „I neka pomaže sveštenik tom krvlju rogove oltaru, na kom se kadi mirisima pred Gospodom u šatoru od sastanka, a ostalu krv od teleta neka izlije na podnožje oltaru na kom se pale žrtve na vratima šatora od sastanka.“

Dakle, reč je o žrtveniku ispred ulaza u Svetinju, u dvorištu. Krv se prolivala na zemlju pored oltara.

3. Mojsijeva 17,11: „Jer je duša [hebr. nefeš; engl. life] tijelu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu čisti.“

Dakle, u krvi je život.

5. Mojsijeva 12,23: „“Samo pazi da ne jedeš krvi; jer je krv duša [hebr. nefeš; engl. life], pa ne jedi duše s mesom. Ne jedi je; nego je prolij na zemlju kao vodu.“

Aveljev nepravedno oduzeti život vapio je za osvetom, jer je krv duša, nefeš.

[Da i apostol Pavle svoju smrt od ruke Rima doživljava kao prinošenje žrtve za druge – vidi se iz sledećih stihova, jedinih u Novom zavetu u kojima se za „žrtvovati“ koristi glagol spendo, koji označava nalivne žrtve:

2. Timotiju 4,6: „Jer ja se već žrtvujem, i vrijeme mojega odlaska nasta.“

Uporedimo sa engleskim doslovnim i francuskim prevodom Jerusalimska Biblija:

^YLT 2 Timothy 4:6 for I am already being poured out, and the time of my release hath arrived;

^FBJ 2 Timothy 4:6 Quant à moi, je suis déjà répandu en libation et le moment de mon départ est venu.

Dakle, „ja se već izlivam kao žrtva nalivna“. Sličnu sliku nalazimo i u ovom tekstu:

Fil. 2,17:  „No ako i žrtvovan budem na žrtvu i službu vjere vaše, radujem se, i radujem se s vama svima.“

^YLT Philippians 2:17 but if also I am poured forth upon the sacrifice and service of your faith, I rejoice and joy with you all,

^FBJ Philippians 2:17 Au fait, si mon sang même doit se répandre en libation sur le sacrifice et l’oblation de votre foi, j’en suis heureux et m’en réjouis avec vous tous,

Doslovno se kaže u francuskom prevodu: „ako i sama moja krv mora da se prolije preko žrtve i prinosa vaše vere“. Dakle, slika bi predstavljala Pavlovu krv kao nalivnu žrtvu koja se preliva preko žrtve i prinosa koje prestavlja vera Filipljana.]

U trenutku kada viču Bogu u Otkrivenju 6,9-11, duše pod oltarom nisu dobile osvetu, zadovoljštinu, i one to žele.

A gde je taj oltar? Ne na nebu, nego na zemlji.

Kako to znamo? Šta je taj žrtveni oltar simbolisao? Hristovu žrtvu. Gde je Hristos žrtvovan?

Na krstu, na Zemlji. Dvorište Svetinje predstavlja Zemlju.

Gde god da su ove žrtve, nisu na nebu. A i da je to neki doslovan oltar, mora biti da je užasno veliki za sve mučenike. Ovo je simbolički jezik. Ovde uništeni životi pravednika traže pravdu.

Treba da odgovorimo i na pitanje kada se ovo dešava? Čitajmo ponovo tekstu u

Otkrivenju 6,9: „ubijeni za reč Božiju u svedočanstvo koje imaše“, „ne sudiš i ne kaješ“.

Tada im je rečeno da „počinu još malo vremena, dokle se navrše [dosl. napune] i drugari [synduloi, saslužitelji] njihovi i braća njihova, koji valja [glagol mello+Inf, tj. predstojeća budućnost: „koji će biti pobijeni“] da budu pobijeni kao i oni.“

[Syndulos je ista reč koja se javlja i u Otkr. 22,9 i Otkr. 19,10: „Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i braća tvoja proroci/koji imaju svedočanstvo Božije…“ To su ti koji treba da budu ubijeni. Pavle tom rečju naziva Tihika i Epafrasa u poslanici Kološanima.

Zanimljivo, ista reč se javlja i u Hristovoj priči iz Mat. 24,29 o sluzi koji bije svoje synduloi umesto da brine o njima, i koji jede i pije sa pijanicama – to je najava neverstva slugu koje će živeti bludno i koje će progoniti druge vernike iz svoje crkve.

Takođe se ista reč koristi i za priču o dva dužnika, od kojih jedan drugom ne prašta. Matejevo jevanđelje je jedino u kome se koristi ova reč.

Dakle, u Mateju, Kološanima i Otkrivenju, i nigde više.]

• Kada su dakle ubijeni ti mučenici?

Pogledajmo Knjigu Danilovu 7. Četiri zveri su carevi Vavilona, Medipersije, Grčke (Aleksandrovo carstvo), i četvrta je Rim, iz koje izlazi 10 rogova, deset delova Rimskog carstva. Među tih 10 javlja se Mali rog, koji čini nešto zanimljivo.

Danilo 7,21: „Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima i nadvlađivaše ih [tj. pobeđivaše ih], dokle dođe starac, i dade se sud svecima višnjega, i prispje vrijeme da preuzmu carstvo.“

Koliko dugo će trajati ovo progonstvo „svetaca višnjega“?

Danilo 7,25: „I govoriće riječi na višnjega, i potiraće svece višnjega, i pomišljaće da promijeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vrijeme i za vremena i za po vremena. Potom će sjesti sud i, i uzeće mu se vlast, te će se istrijebiti i zatrti sasvim.“

Koji je ovo period? 1260 proročkih dana, tj. 1260 godina vlasti

Koji se jedini sistem na svetu javlja posle pada Rimskog carstva, a vladao je preko hiljadu godina? Samo jedna sila – Papstvo Rimokatoličke crkve, koje je doživelo udarac tek kada je papu zarobio Napoleonov general.

Otkr. 13 govori o zveri, a ne o malom rogu, ali to je ista sila, sudeći po njihovim obeležjima.

Otkr. 13,5.6: „I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da čini četrdeset i dva mjeseca. I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime njegovo, i na kuću njegovu, i na one koji žive na nebu.“

Dakle, to je ista zver: ona huli na Boga, ona ima vlast 42 meseca, tj. 1260 dana odnosno godina. Ona huli na Božije ime, na njegovu svetinju i na spasene.

Pogledajmo šta radi ova zver u stihu 7: „I dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobijedi; i dana joj bi oblast nad svakim koljenom i narodom i jezikom i plemenom.“

Koliko će ova sila progoniti svete? 1260 godina.

A onda?

Da li će se sveti odmoriti od progonstva? Da.

Otkrivenje 13,10: „Ko u ropstvo vodi, biće u ropstvo odveden; ko nožem ubije valja da on nožem bude ubijen. Ovdje je trpljenje i vjera svetih.“

Dakle, onaj koji je robio druge biće zarobljen, i onaj koji je koristi mačeve građanskih vlasti sam će stradati od mača građanske vlasti (Francuska revolucija i oduzimanje Crkvi poluga državne vlasti). Sveti moraju strpljivo čekati da kazna stigne ovu silu koja ih muči.

Otkr. 13,3 čitamo prvi deo: „videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na smrt“.

Otkud ta rana? Od mača? Kakve to ima veze?

Kako je Katolička crkva progonila Božiji narod? Crkva nije direktno ubijala, ali se oslanjala na silu države, i ona je ubijala ljude. Država je predavala jeretike u ruke sekularne vlasti da ih ubije, ako se nisu slagali sa učenjem Crkve.

Mač simboliše svetovnu moć.

Rimlj. 13,4 kaže: „Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene. Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Božijoj; a koji se suprote primiće grijeh na sebe. Jer knezovi nijesu strah dobrijem djelima nego zlim. Hoćeš li pak da se ne bojiš vlasti, čini dobro, i imaćeš hvalu od nje; jer je sluga Božiji tebi na dobro. Ako li zlo činiš, boj se; jer uzalud ne nosi mača, jer je Božiji sluga, osvetnik na gnjev onome koji zlo čini.“

Nije li tada vladao Rim? Mač dakle simbolički označava fizičku silu države, konkretno Rima u vreme Pavla.

Rim je koristio vlast države da ubija Božiji  narod.

„Ko se mača laća, od mača će poginuti“ – to se odnosi na bludnicu: posle 1260 godina mač svetovne vlasti se okrenuo protiv nje prilikom Francuske revolucije, a potom i drugih građanskih revolucija, i tada su se postepeno počele javljati demokratske vlasti po Evropi i svetu.

Dakle, prva grupa mučenika su oni iz perioda 1260 godina, i oni pre, u vreme predpapskog Rimskog carstva.

Međutim, rana smrti njezine izleči se, tj, opet će se sjediniti država i crkva.

Dakle, prvo vreme progonstva je vreme 1260 godina kada zver pobeđuje svete.

Setimo se sada 7 crkava. I to su sedam perioda. Efes – apostolska crkva; Smirna – mučenička crkva; Pergam – Konstantinovo vreme i otpad; Tijatira – papska prevlast.

Evo šta u Otkrivenju 2,20-23 stoji o ovom periodu. Primetimo da se ovde pominje jedna žena:

Otkr. 2,20-23: „No imam na tebe malo, što dopuštaš ženi Jezaveli, koja govori da je proročica, da uči i da vara sluge moje da čine preljubu i da jedu žrtvu idolsku. I dadoh joj vrijeme da se pokaje od kurvarstva svojega, i ne pokaja se. Evo je mećem na odar [kline, krevet ili nosila ili bolesnički krevet], i one koji čine preljubu s njom u nevolju veliku, ako se ne pokaju od svojih dijela. I djecu njezinu pobiću na mjesto; i poznaće sve crkve da sam ja koji ispitujem srca i bubrege, i daću vam svakome po djelima vašima“.

Jezavelja je sistem koji se ponaša kao starozavetna kraljica: ona „uči moje sluge“ preljubi i žrtvi idolskoj. To je isto – nije verna Bogu i koristi naopak žrtveni sistem, žrtvuje đavolu.

U „nevolju veliku“ – Francuska revolucija. Ubiću i djecu njezinu.

I ovde se javlja ta žena, neprijateljica Božijeg naroda.

Kakva je bila Jezavelja?

2. Car. 9,22: „A kad Joram ugleda Juja, reče mu: je li mir, Juju? A on odgovori: kakav mir? dok je tolikoga kurvanja Jezavelje matere tvoje i čaranja njezinih.“

Dakle, duhovni blud – jer je idolopoklonica i neguje kult drugih bogova – i čarobnjaštvo, magija. Pogledajmo još jedan elemenat.

1. Car. 18,4: „Jer kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje, uze Avdija sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pećinu, i hrani ih hljebom i vodom.“

2. Da li se krv Božijeg naroda na kraju vratila Jezavelji? Jeste. Ona je bila uništena, a krv Božijeg naroda bila je osvećena.

   2. Car. 9,7: „I pobij dom Ahava gospodara svojega, jer hoću da pokajem krv sluga svojih proroka, i krv svih slugu Gospodnjih od ruke Jezaveljine.“

   Da li je zver/ mali rog / bludnica progonila svete Božije? I te kako.

   • Posle 1260 godina, da li je s tim bilo gotovo? Je li to kraj progonstava? Ne, nego će ova sila opet se podići.

   Jer, u Otkriv. 6 vidimo još jednu grupu mučenika, pošto se prvoj grupi mučenika kaže da počinu.

   Otkr. 6,11: „da počinu još malo dok se ne navrše braća njihova koja treba da budu ubijena kad i oni.“

   Dakle, bićete osvećeni kad se napuni broj mučenika.

   Šta znači „počinu“?

   Otkr. 14,13: „I čuh glas s neba gdje mi govori: napiši: blago mrtvima koji umiru u Gospodu odsad. Da, govori Duh, da počinu od trudova svojih; jer djela njihova idu za njima.“

   [Dakle, počinu podrazumeva i odmor, san u grobu u iščekivanju vaskrsenja. Osim toga, kada Danilo u 12. poglavlju traži da shvati 1290 dana, kaže mu se „i počivaćeš i ostaćeš na dijelu svom do svršetka tvojih dana“. Evo kako u drugim prevodima glasi ovaj stih:

   ^YLT Daniel 12:13 And thou, go on to the end, then thou dost rest, and dost stand in thy lot at the end of the days.’

   ^FBJ Daniel 12:13 Pour toi, va, prends ton repos; et tu te lèveras pour ta part à la fin des jours.”

   Prevodi kažu otprilike sledeće: „odmori se, i ustaćeš da primiš svoj deo na kraju dana“.

   Počinu – to je srednja faza između stradanja i proslavljanja, između mučeništva i vaskrsenja. Počinu – to je vreme sna u grobovima, u prahu, dok prolazi vreme, i dok se ne završi istorija zla. Mučenici su pobijeni, i sada odmaraju od zla i stradanja. Danilo je i sam mnogo stradao i trpeo šokove i napade. Bog mu kaže: odmori se, neće te više progoniti. Isto tako, to „počini“ znači i „prepusti Bogu da brine o svemu što će se dalje desiti.]

   • Da li će nastupiti i druga faza mučeništva?

   Sigurno. Pogledajmo Otkr. 13,3b – drugi deo: „rana smrti njezine izleči se“.

   Da li će se dakle ova zver ponašati kao nekad, dobiti vlast i progoniti i ubijati? Proročanstvo nam daje sled sila i događaja i mi ih možemo pratiti u istoriji.

3. „I čudi se sva zemlja iza zvijeri, i pokloniše se zmiji, koja dade oblast zvijeri.“ – jedan narod u svetu vratiće snagu ovoj zveri, a to su SAD:

   Otkrivenje 13,11-15: „I vidjeh drugu zvijer gdje izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao ažaha. I svu vlast prve zvijeri činjaše pred njom [tj. pred prvom zveri izvršava istu vlast kao i ta prva zver nekad…] I bi joj dano da dade duh ikoni zvijerinoj, da progovori ikona zvijerina, i da učini da se pobiju koje se god ne poklone ikoni zvijerinoj.“

   Samo primetite da će zver iz zemlje vratiti mač u ruke prvoj zveri; izdaće smrtonosni dekret da se poklone prvoj zveri. Ova druga zver govoriće kao aždaja. Ona će narediti „da se ubiju“ koji se ne pokoravaju zveri.

   Da li će dakle biti i druga grupa mučenika? Da.

   Jasno je da će SAD vratiti mač u ruke ove prve zveri, odnosno prva zver će se koristiti mačem druge zveri – SAD. SAD će pozajmiti političku silu države Katoličkoj crkvi, i ko ne bude hteo slušati, biće ubijen.

   Ako mislite da je to nemoguće, setite se ovoga kad vidite da se to dešava. To će se desiti jer je Biblija rekla da će se sva zemlja pokloniti zveri.

   • Hajde da razmotrimo ovu drugu grupu mučenika.

   Otkrivenje 17,1-5 opisuje drugu fazu Jezaveljine sile: „I dođe jedan od sedam anđela […] hodi da ti pokažem sud kurve [i Jezavelja je to bila, i ponašala se istovetno, iako se ova zove Vavilon] velike koja sjedi na vodama mnogima […]“

   Omiljene boje ove sile su purpura i skerlet – boje svešteničke odeće.

   u 6. stihu stoji: „Videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svjedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je vidjeh.“

   Da li će mučenici opet vikati: „dokle, Gospode?“ Očigledno. Ali, kada ta druga grupa strada, tada će Bog ustati.

   Otkr. 16,5.6: „I čuh anđela vodenoga gdje govori: pravedan si, Gospode, koji jesi, i koji bješe, i svet [u KJV piše: i bićeš], što si ovo sudio; jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju, jer su zaslužili.“

   Ovo su 7 poslednjih zala, a pročitani stihovi se odnose na period 2. i 3. zla. Biblija pominje pesmu Božijeg naroda koju će pevati kad stignu na nebo.

   Otkr. 19,2.3: „Jer su istiniti i pravi sudovi njegovi, što je osudio kurvu veliku, koja pokvari zemlju kurvarstvom svojim, i pokajao krv slugu svojih od ruke njezine. I drugom rekoše: Aliluja! I dim njezin izlažaše va vijek vijeka.“

4. Da li će se Aveljev slučaj raspraviti? Da, i svih onih koji su ubijeni tokom 1260 godina? I onih koji će biti ubijeni u ovoj poslednjoj grupi.

   Biblija kaže da će oni koji pevaju ovu pesmu biti sudije.

   Otkr. 20,4: „I vidjeh prijestole, i sjeđahu na njima, i dade im se sud, i duše isječenih za svjedočanstvo Isusovo i za riječ Božiju, koji se ne pokloniše zvijeri ni ikoni njezinoj, i ne primiše žiga na čelima svojima i na ruci svojoj; i oživješe i carovaše s Hristom hiljadu godina.“

   Dakle, na prestolima sede oni koji su ubijeni za svoje svedočanstvo.

   Kako znamo da je ovo druga, a ne prva grupa mučenika? Tako što vidimo da su ovi odbacili zver i IKONU, kojih nema tokom 1260 godina, pre rane smrtne. Takođe se pominje žig na čelu i ruci, a o tome se govori tek posle pojave druge zveri i na samom kraju 13. poglavlja.

   Setimo se šta kaže Pavle u

   1. Korinćanima 6,2.3: „Ne znate li da će sveti suditi svetu … i anđelima?“ Sve će se okrenuti. Svetu će suditi, bezbožnim ljudima, i anđelima koji su mučili ljude – demonima.
   • Još nešto moramo da raspravimo – šta su bele haljine? Svaki mučenik je umro kao pobednik, veran Hristu, obučen u pravdu.

   Otkr. 7,13.14: „I odgovori jedan od starješina govoreći mi: ovi obučeni u bijele haljine ko su, i otkuda su? I rekoh: gospodaru! ti znaš. I reče mi: ovo su koji su došli od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubijeliše haljine svoje u krvi jagnjetovoj.“

    Izgledalo je da su zli pobedili jer su pravedni pomrli, ali je nepravda ispravljena.

   Osim toga, haljine su im dane pre nego što su osvećeni i opravdani. Kako to?

   Matej 22,11-13: „Izišavši pak car da vidi goste ugleda ondje čovjeka neobučena u svadbeno ruho. I reče mu: prijatelju! kako si došao amo bez svadbenoga ruha? a on oćutje. Tada reče car slugama: svežite  mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; ondje će bit iplač i škrgut zuba.“

   [Inače, izraz prijatelju sreće se u NZ samo u Mateju, i to tri puta: u Mat. 20,13 – kada se gospodar vinograda obraća radniku nezadovoljnom platom; zatim u 22,12 – kada u ovoj priči o svadbi car dolazi da pregleda goste; i u 26,50 – kada se Hristos obraća Judi rečima „prijatelju, šta ćeš ti ovdje?“ Dakle, prijatelju izgovara Bog čoveku koji se buni protiv njega.]

   Vidimo li da ovaj car u paraboli pregledava goste, ispituje ih? Trebalo je da obuku haljinu pre dolaska na svadbu, a potom na svadbi se utvrđuje da li imaju haljinu.

5. Rekao mu je: „Prijatelju, kao si došao bez svadbene haljine?“ Kako da dobijemo haljine pre nego što odemo na nebo? Kroz izveštaj o tvom životu, koji ide na nebo, ti si na svadbi i kad nisi fizički tamo.

   Primetimo da ovaj čovek nije imao reči da kaže kad ga je car pitao zašto nema haljine. Nema izgovora.

   Takođe, postoje tri faze koje predstavlja parabola o svadbi:

   1. Zvanice su dobile haljine.
   2. Haljine se pregledaju.
   3. Nagrada se daje – za one koji imaju haljine, dok oni koji ih nemaju odlaze u tamu najkrajnju.

   Šta naprosto znače bele haljne? Znače da su spaseni opravdani, oni su pobednici.

   Kada se ispuni broj mučenika, obe grupe će biti opravdane i osvećene, i tada će oni suditi zlima.

   Nisu to nikakve duše koje na nebu viču Bogu u podnožju džinovskog oltara. Koji je to oltar? Ne kadioni, nego žrtveni. Gde se on nalazio? Ne na nebu: da su na nebu, ne bi ih trebalo više osvećivati, bili bi izbavljeni.

   U dvorištvu Svetinje je oltar – a to simbolički predstavlja Zemlju. Ove duše, ovi ljudi, zaklani su na Zemlji. Tu, na Zemlji, na kojoj vlada Jezavelja-Vavilon, u iščekivanju preostalog dela istorije i mučeništva poslednjih svedoka pred Drugi Hristov dolazak, tu vape duše – prolivena krv ubijenih pravednika, za osvetom Božijom na onima koji žive na zemlji – oni vape za sudovima opisanim u Otkrivenju koji će snaći zle pre Hristovog povratka.