Ljudi imaju različita shvatanja o tome šta se dešava kad neko umre. Po nekima, kad čovek umre, tu je kraj – to je svojevrsni nihilizam. Po drugima, po smrti se čovek spaja sa kosmičkom svešću. Po trećima, duša čovekova ide ili na mesto za zle, koje se obično zove pakao, ili na mesto određeno za dobre, koje se zove raj; takođe, bar jedna crkva ima i srednje rešenje, predviđeno kao prelaz u raj ili pakao, a to je čistilište ili purgatorijum. Ova crkva vekovima u ovu geografiju zagrobnog života uključuje i limb, određen dušama nekrštene dece [Dante ga pominje u svom Paklu i u nj smešta nekrštenu decu i vrle pagane koji su živeli pre Hrista; po Danteu, kad je Hristos „sišao u podzemlje da propoveda mrtvima“ dok je bio u grobu, onda su i oni prešli u raj. Limb je za Zapadnu crkvu rešenje za paradoks koji se javlja između učenja po kom niko neće biti spasen ako nije kršten, i to u Zapadnoj crkvi, i učenja po kom i nerođena deca imaju „istočni greh“, dakle nisu nevina. Prema tome, da bi crkva dala utehu roditeljima, i da takva deca, grešna po rođenju, pa još i nekrštena, mogu da budu spasena, limb predstavlja pomirenje doktrine i osećanja pastve.]

Međutim, šta je biblisko gledište o stanju mrtvih i smrti uopšte? U 12 predavanja razmatraćemo ovo pitanje, ne iz ugla teologa, već iz ugla Božije svete reči.

Danas govorimo o pravu na Drvo života. Počećemo tamo gde počinje i Biblija.

Postanje 2,7. „A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i udahnu mu u nos duh životni i posta čovjek duša živa.“

Vrlo je važno da se u ovom tekstu kaže da čovek POSTA DUŠA ŽIVA, a ne da čovek sadrži ili ima živu dušu. Prevod NIV često kaže za ovu reč PERSON ili BEING. Uporedimo dva stiha iz Biblije da vidimo da je DUŠA cela osoba.

Pogledajmo dva paralelna teksta u sinoptičkim jevanđeljima da bismo videli šta duša znači po Hristovim rečima:

Matej 16,26. „Jer kakva je korist čovjeku ako sav svijet dobije a duši svojoj naudi? ili kakav će otkup dati čovjek za dušu svoju?“

Šta to znači?

Luka 9,25 objašnjava: „Jer kakvu će korist imati čovjek ako sav svijet pridobije a sebe izgubi ili sebi naudi?“

Dakle, svojoj duši naudi = sebi naudi; prema tome, duša = „ličnost, biće“. Šta je dakle duša? To je biće, osoba. Treba da obratimo pažnju na nešto što je vezano za stvaranje: Bog je čoveka stvorio sa savršenim telom, u skladu sa zakonima očuvanja zdravlja, i u savršenom okruženju. To su tri elementa. Isto tako, Bog je u vrt edenski stavio i posebno drvo, Drvo života.

1.Mojs. 2,9: „I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lijepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo poznanja dobra i zla.“

BIblija uči da je čovek morao stalno da jede od Drveta života da bi doveka živeo. Ljudski život je zavisan, uslovan, a ne bezuslovan, nasleđen od predaka. Drvo života je bilo kao punjač baterija: povremeno su ljudi morali da idu i jedu od tog drveta da bi produžili život.

Jedan učenjak po imenu Viler Robinson, koji nije adventista, u knjizi The Christian doctrine of Man, str. 122, kaže: „Pavle je čoveka smatrao smrtnim po svojoj početnoj prirodi i suštini, ali sa perspektivom besmrtnosti. Međutim, sve to je propustio kada je proteran iz Edema i od Drveta života, koje je u njemu održavalo besmrtnost. Tako je smrt došla u ljude.“

Evo i izjava EGV o Drvetu života. Pogledajmo najpre Svedočanstva, tom VIII, str. 288: „Rod Drveta života u Edenskom vrtu imalo je natprirodne osobine. Jesti od njega značilo je živeti doveka. Njegov plod je bio protivotrov za smrt. Njegovo lišće je služilo za održavanje života i besmrtnosti.“

Ona takođe kaže u Patrijarsima i prorocima, 60: „Da bi živeo večno, čovek mora nastaviti da uzima od Drveta života. Kad mu se ovo uskrati, njegova će se vitalnost postepeno smanjivati dok mu se život na ugasi.“

Imamo dakle 4 faktora besmrtnosti u Edenskom vrtu: savršeno telo, savršeno okruženje, sklad sa savršenim zakonima zdravlja i pristup Drvetu života.

Sada moramo da govorimo o poreklu zla. Drugo drvo u središtu vrta bilo je Drvo poznanja dobra i zla. Bog je upozorio Adama i Evu da ne prilaze ovom drvetu. Čitajmo:

1.Mojs. 2,16.17. „I zaprijeti [u svim ostalim prevodima stoji zapovedi jer je tako i u originalnom grčkom tekstu, a zapovediti i zabraniti nije isto; jedno je pozitivno, a drugo je negativno] Gospod Bog čovjeku govoreći: jedi slobodno od svakog drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s wega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš [KJV dodaje sigurno zbog pojačavanja, tj. doslovnog umirući umrećeš].

U vrtu nalazimo i prisustvo stare zmije, odnosno đavola ili sotone. Đavo direktno protivreči Božijim rečima. On joj kaže:

3,4: „Nećete vi [sigurno] umreti.“

Dakle, on tvrdi da je čovek besmrtan. Ko je u pravu? Ne zaboravimo, zanima nas šta kaže Biblija, ne filozofi i teolozi. Adam i Eva nisu poslušali Božiju zapovest. Da li su se oglušili i jeli od Drveta poznanja dobra i zla? Jesu. Evo i presude Božije:

3,19: „Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah ćeš se vratiti.“

Drugim rečima, vratiće se u stanje pre stvaranja, u pretpostojanje, tj. u nepostojanje. Bog kaže „u prah ćeš se vratiti“, a ne „telo će ti se vratiti u prah“.  Nije reč samo o telu, nego o celom čoveku koji će u zemlju. Kao što smo videli, čovekov životni vek zavisio je od Drveta života. Pročitajmo

3,22: „I reče Gospod Bog: eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do vijeka živi!“

Dakle, ako ne uzme od ploda ovog drveta, neće živeti doveka!

Stih 23: „I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet; i izagnav čovjeka postavi pred vrtom Edemskim heruvima, s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu života.“

Pogledajmo Biblijski komentar, tom VII, 988: „Dok su Adam i Eva jeli od ovog drveta, time su priznavali zavisnost og Boga. Drvo života je imalo silu da produžava život, i dok god su jeli s njega, nisu mogli da umru.“ „Životi pretpotopnih ljudi bili su dugi zbog životodavne sile ovog Drveta koju su im preneli Adam i Eva.“

Očigledno je Drvo imalo neku silu kad je Bog zabranio pristup. Ako je čovek već besmrtan, zašto bi bilo važno da jede od Drveta života? U tom slučaju Bogu ništa ne bi vredelo što im je ovo zabranio. Isto tako, ako su Adam i Eva postali ili bili besmrtni, zašto je onda Hristos morao da umre da ljudima da besmrtnost koji navodno već imaju? Tako učenje o besmrtnoj duši umanjuje značaj Isusa Hrista.

Posle greha, nastupilo je nekoliko promena:

1. Telo propada,
2. Čovekova okolina, tj. prirodna sredina propada,
3. Čovek više nije u skladu sa Božijim zakonima,
4. Čovek više nema pristupa Drvetu života.

Pogledajmo u 5. poglavlju Postanja koliki je bio životni vek prvih patrijaraha do potopa, u periodu od 1600 godina od Stvaranja do Potopa. Postanje 5. poglavlje nabraja sledeće godine života : 930, 912, 905, 910, 895, 962, 969 (Metuzalem), 777, 950.

Zašto su svi ovi ljudi bili tako dugovečni u odnosu na nas? Razlog je taj što su bili bliži vremenu kada su Adam i Eva mogli da u potpunosti „napune svoje baterije“, tj. bili su bliže vremenu pristupa Drvetu života. Stoga njihove „baterije“ nisu bili onoliko prazne kao naše. Ipak, mada su živeli gotovo hiljadu godina, 8 puta u 5. poglavlju, i jednom u 9,29 stoji izraz „i umre“. Samo je Enoh izuzetak – on „bi prenesen da ne vidi smrti“ (Jevr. 11,5). Da li je Reč Božija tačna? Jeste, jer i ove godine pokazuju to; one se postepeno smanjuju, i svi ti životi ipak završavaju smrću.

Rimlj. 6,23 „Jer je plata za grijeh smrt, a dar Božiji život vječni u Hristu Isusu Gospodu našemu.“

Dakle, kao što je greh doneo smrt ljudi, i svaki život tako završava, tako je i večni život isključivo Božiji dar i to „u Isusu Hristu“.

Evo i godina života ljudi posle potopa, u 9. poglavlju Postanja: 600, 438, 433, 464, 239, 439, 430, 148, 305, 175 (Avraam). Sada je ljudsko telo brže propadalo, a i okolina nije više bila ista.

Sada ljudi nemaju pristup Drvetu života da dopune baterije. Takođe, ljudi su slobodno kršili Božije zakone. Do vremena Mojsijeva, životni vek se još skratio.

5. Mojs. 34,7: „I bješe Mojsiju sto i dvadeset godina kad umrije, i ne bjehu potamnjele oči njegove niti ga snaga izdala.“

Međutim, Psalam 90, koji se pripisuje Mojsiju, navodi još kraći životni vek:

Psalam 90,10: „Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina: i sam je cvijet njihov [tj. najlepše godine života, mladost i srednje doba] muka i nevolja; jer teku brzo, i mi odlijećemo.“

Kad čujemo sve ovom, možemo se upitati da li je za čovjeka još bilo nade da stekne besmrtnost i pobedi smrt. Odgovor je DA, ali to nije bilo ljudsko rešenje, već Božije. Pre nego što razmotrimo vaskrsenje i besmrtnost koju ono nudi čoveku, naglasimo još jedan elemenat koji se pominje u prve tri glave Postanja:

Postanje 2,17: „… jer U KOJI DAN okusiš s njega, umrijećeš.“

Kako to? Oni nisu umrli istog dana, reći će neko. Jedni objašnjavaju to govoreći da jesu umrli istog dana u tom smislu što im je trebalo pokajanje. Drugi kažu – telo je počelo da im umire.

Međutim, da li bismo mogli da kažemo da je toga dana za ljude nastupila druga smrt? Drugim rečima, da Bog nije preduzeo ništa, oni bi zauvek, za svu večnost, nestali iz sveta i života kad im „iscuri baterija“. Međutim, Bog je odmah preduzeo nešto da se ta smrt predupredi:

1.Mojs. 3,21: „I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.“

Znamo da su se isprva na svoju ruku pokrili smokvinim lišćem, ali se još nešto desilo. „I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od poliestera…“ Da li tako piše? Ne, ne piše. „I načini im haljine od pamuka…“. Ne, ne kaže ni to, nego da je načinio odeću „od kože“.

Ali šta morate da radite da biste došli do životinjske kože? Da ubijete životinju. Toga dana, bar jedna životinja, možda i dve, umrle su zbog Adama i Eve, da pokriju njihovu golotinju. Pre greha, oni su bili pokriveni slavom Božijom, odećom svetlosti, ali sada je toga na njima nestalo. Sada ih je Bog obukao u kože. Šta nam to govori? Isto ono što ističe i apostol Pavle: da je Hristos, bar u vidu obećanja i Božije odluke, bio „zaklan od postanja sveta“ (Otkr. 13,8). Taj plan je stvoren i pre pojave greha, a primenjen

čim je čovek zgrešio – Hristos je odlučio da umre za čoveka. Zemaljski simbol koji je to najavio bilo je ovo ubijanje, verovatno jagnjeta.

1. Petrova 1, 18-20: „Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste od sujetnoga svojeg življenja, koje ste vidjeli od otaca, nego skupocjenom krvlju Hrista, kao bezazlena i prečista jagnjeta; koji je određen još prije postanja svijeta, a javio se u poslednja vremena vas radi, koji kroz njega vjerujete u Boga…“

Otkr. 13,8: „I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi jagnjeta koje je zaklano od postanja svijeta.“

U Novom zavetu se neprestano ističe da je jedini način da čovek prevaziđe smrt prihvatanje Hrista, da se naše „u Hristu“, da je Hristos jedini koji čoveku može obezbediti večni život.

2. Tim. 1,10: „A sad se pokaza u dolasku spasitelja našega Isusa Hrista, koji raskopa smrt, i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem.“

Tako Hristos donosi život svima koji veruju u njegovo vaskrsenje.

U Rimlj. 2,6.7. stoji da mi treba da tražimo vaskrsenje i život večni: „Koji će dati svakome po djelima njegovim: onima dakle koji su trpljenjem djela dobroga tražili slavu i čast i neraspadljivost, život vječni“ [doslovno: „onima, zaista, koji istrajavanjem u dobrim delima zaista traže slavu, i čast, i nepropadljivost, život večni.]

Zašto da tražim besmrtnost ako je svakako imam? Ne, ona proizlazi iz Hrista, i treba je tražiti. Kako je Hristos ukinuo smrt? Ljudi i dalje umiru svaki dan, uključujući i one koji su ga prihvatili. Kako onda da ovo razumemo? Uz to, siguran razlog zašto ljudi i dalje umiru jeste i taj što nemaju pristup Drvetu života.

Zar, međutim, nije utešno znati da bi, da Bog nije proterao Adama i Evu iz raja i onemogućio im pristup Drvetu života, danas na svetu bilo mnoštvo besmrtnih grešnika, potomaka Adama i Eve??? Zamislite ljude koji ne mogu da umru, a neprestano čine zlo. To je nešto slično stanju demona.

Tako danas ljudi imaju različit životni vek, zavisno od nasleđa, okoline, od načina života i poštovanja zakona zdravlja – međutim, glavni razlog njihove smrtnosti jeste taj što zbog sagrešenja nemaju pristup Drvetu života.

Kada ćemo dakle dobiti besmrtnost? Kad umremo i odemo ko u raj, ko u pakao?

Bibija uči da pojedinci koji su prihvatili Hrista kao spasitelja dobijaju besmrtnost kad Isus dođe:

1. Sol. 4,16.16: „Jer vam ovo kazujemo riječju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji nećemo preteći onih koji su pomrli. Jer će sam Gospod sa zapoviješću, sa glasom aranđelovim, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.“

[Upor. sa Pavlovim rečima u Kološanima 3,4: „A kad se javi Hristos, život vaš, onda ćete se i vi s njime javiti u slavi.“ Dakle, nećemo se pre toga javiti u slavi Hristovoj na nebu, iako je naš život „sakriven s Hristom u Bogu“.]

Pitanje: ko prvi ide na nebo? Nema prvih: idemo zajedno i tada ćemo zauvek biti sa Gospodom. To onda znači da mrtvi u Hristu nisu tamo otišli još i ranije, posle smrti.

Pogledajmo 1. Kor. 15, 51-53: „Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomrijeti, a svi ćemo se pretvoriti, ujedanput, u trenuću oka u posljednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, a mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.“

Dakle, jesmo li raspadljivi? Jesmo. Da li nam je svima potrebno da se „pretvorimo“, tj. metamorfoza? Da, svima, ali će se to desiti tek na kraju, „u posljednoj trubi“.

Stihovi 54-55: „A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona riječ što je zapisana: pobjeda proždrije smrt. Gdje ti je, smrti, žalac? Gdje ti je, grobe, pobjeda?“

Tada, kad Hristos opet dođe, tada će se smrtno obući u besmrtnost. Nedavno sam pričao sa prijateljem, koji veruje da je duša čoveka besmrtna po prirodi. Pitao sam ga da li je čovek svemoguć? Nije. Da li veruješ da je čovek sveprisutan? Ne, naravno, reče. Veruješ li da je čovek sveznajući? Naravno da ne, reče. A da li veruješ da je čovek besmrtan? Da, rekao je. Pa kako to? Nemamo nijednu osobinu koja je svojstvena Bogu; kako onda imamo besmrtnost, kad je ona svojstvena sama po sebi, jedino Bogu? Gde to piše, pita me on.

1. Tim. 6, 13-17: „Zapovijedam ti pred Bogom koji sve oživljuje, i Hristom Isusom koji svjedoči za vladanja Pontija Pilata dobro priznanje, da držiš zapovijest čistu i nezazornu do dolaska Gospoda našega Isusa Hrista, koji će u svoje vrijeme pokazati blaženi i jedini silni car nad carevima i gospodar nad gospodarima, koji sam [dakle, JEDINI] ima besmrtnost, koji živi u svjetlosti kojoj se ne može pristupiti…“

Kada Hristos dođe po nas, pored toga što ćemo ustati iz grobova, ako ga živi ne dočekamo, isto tako ćemo ponovo imati i pristup Drvetu života. Ne bi mnogo vredelo da nas Bog dotakne besmrtnošću, ako nemamo pristup Drvetu života. Jer, ako nam da besmrtnost, to i dalje ne znači da smo besmrtni po prirodi, nego uslovno besmrtni. Pogledajmo najpre

Otkr. 21,4: „I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe.“

Isaija 66,22-23: „Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati sjeme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, od subote do subote dolaziće svako tijelo [ne kaže „svi Jevreji“] da se pokloni preda mnom, veli Gospod.“

Razumemo zašto će ljudi dolaziti subotom da se poklone Bogu jer je praznik, ali zašto iz meseca u mesec? Evo zašto verujem da su ljudi u početku svakog meseca uzimali od Drveta života.

Otkr. 22,1.2: „I pokaza mi čistu rijeku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prijestola Božijega, i jagnjetova. Nasred ulica njegovih i s obje strane rijeke drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakoga mjeseca svoj rod; i  lišće od drveta bijaše za iscjeljivanje [reč therapeia] narodima.“

Otkr. 2,7: „Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama: koji pobijedi daću mi da jede od drveta životnoga koje je nasred raja Božijega.“

Otkr. 22,14.15: „Blago onima koji tvore zapovijesti njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad. A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljudi i čini laž.“

Dakle, neće svi imati pristup ovom drvetu, neki će ostati napolju, i biće im uskraćeno drvo života. Obratimo pažnju na to da ova lista opisuje prestupnike neke o Deset zapovesti: „Ne čini preljube“, „Ne ubij“, „Ne kradi“, „Ne laži“… Dakle, oni koji slušaju Boga su unutra i žive večno, a onoi koji ne slušaju ostaju napolju i oni će UMRETI.

[Zanimljivo je da se izraz drvo života pominje u Bibliji 6 puta: 3 puta u 1. Mojsijevoj, i 3 u Otkrivenju; dakle, u 3 puta u prvoj, 3 puta u poslednjoj biblijskoj knjizi, i nigde više. Izgubljeno na početku biće vraćeno čoveku na kraju.]

Postavlja se pitanje kako da budem siguran da će mi Hristos dati besmrtnost i pristup Dvetu života. Sigurnost je u rečima Jovanu 3,16: „Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji ga veruje ne propadne nego da ima život vječni.“

Ali kako da primimo Hrista kao spasitelja? Treba da prođemo kroz isti proces kroz koji je prošao i Isus.

On je živeo→ umro → sahranjen je  → vaskrsao je.

Kao smrtnici koji treba da se „presvuku“ u besmrtnost ukoliko žive i umiru „u Hristu“, mi  moramo da prođemo kroz sve faze njegovog života, i to najpre u duhovnom smislu (pokajanje, krštenje, duhovno novorođenje i posvećenje karaktera), a onda i u doslovnom smislu (smrt, vaskrsenje kad Hristos dođe i vaznesenje). Prisetimo se da Pavle piše kako će „mrtvi u Hristu“ ustati. Kako da budemo u Hristu? Kako da učestvujemo u njegovom životu?

Gal. 3,26.27: „Jer ste vi svi sinovi Božiji vjerom Hrista Isusa; jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.“

Krštenje nas povezuje sa Hristom, uključuje u Hristovo telo. Sahranjivanje osobe krštenjem putem zaranjanja u vodu oponaša simbolički ono što se sa tim čovekom dešava duhovno. Osoba time duhovno umire sa Hristom, a onda izlazi iz vode u novi život. To je dakle mini-prikaz Hristove smrti, sahrane i vaskrsenja. I kada smo se krstili „u Hrista“, onda imamo pristup i svemu onome što je osvojio za svoje sledbenike. Zapanjuje me što mnogi hrišćani veruju da ni sam Bog ne može da uništi njihovu „besmrtnu dušu“ sa kojom su rođeni.

1. Jn. 5,11.12: „I ovo je svjedočanstvo da nam je Bog dao život vječni; i ovaj život vječni u sinu je njegovom. Ko ima sina Božijega ima život; ko nema sina Božijega nema života.“

Dakle, Bog nam je dao „život večni“, ali taj život „u sinu je njegovom“, ne u nama. Nema večnog života bez Sina. Bez Hrista nema života jer je život u Hristu, i kad umremo, naš život je „sakrivenu Hristu“ i imamo sigurnost da će nas Isus, kad dođe, dodirnuti besmrtnošću i oživeti. Međutim, čak i tad, kada vaskrsnemo, ni tada nećemo biti bezuslovno besmrtni – nego će naš izvor života biti izvan nas, u Gospodu, a ne u nama.